20.01. 2012 
Српски културни клуб 
Милунка Савић, Србска Ратница Светлости, одавно обитава у Небесној Србији, тамо где обитавају сви Посвећени Срби, сви Свети Ратници, од Искони све до Праискони.
Њу су Французи, они Французи којих више нема, звали Србском Јованком Орлеанком.
Француска јој је Нација уручила највећа и највиша одликовања, која се могу доделити једном Ратнику Светлости!
Њој су се, на Јелисејским пољима, поклонили сви савезнички генерали, сви савезнички официри, сви савезнички војници, сви савезнички ратници.
Њој је одата највиша почаст, која се једном Светом Ратнику одати може, по завршетку Првог светског рата, тог дана, тог светог дана, на свечаној смотри свеколиких савезничких војски, а на Јелисејским пољима, у Паризу.
Милунка Савић је тог дана ушла у легенду, а из легенде се полако узнела у мит, да би се из мита потом вазнела у Светлост!
Највећа Србска Ратница Светлости, Србска Јованка Орлеанка, Индоевропљанка и Аријевка, недуго после рата, у Србији земљи тајновитој, пала је у заборав!
Милунка Савић је заборављена од својега племена заборавног, од својега рода разрођеног, од својега народа среброљубивог, због којега је, песнички речено, девет пута умирала и девет пута снова васкрсавала.
Милунка Савић, Србска Јованка Орлеанка, Србска Посвећена Ратница, а самохрана мајка троје деце (муж јој је рано напустио овај свет!), на Родној Груди, на Родини, у земљи Србији, у Престоном граду свих Срба, за хлеб је насушни зарађивала радећи као чистачица у јавноме тоалету!
Кад сам то сазнао, мени је дошло да пресвиснем, само не знам да ли од стида или од туге!
Али је одмах после тога уследио и освешћене.
Схватио сам, у трену, зашто се све ово нама данас дешава!
Кад су Французи сазнали, како у земљи Србији живи Милунка Савић, како се мучи и бори да прехрани своју децу, позвали су је одмах да са децом дође у Француску.
Обећали су јој и кућу и пензију и бесплатно школовање деце.
Милунка се Савић од срца захвалила Француској, али је рекла, да се она, ето, за Србију борила, и да она не може и не сме, а не би било ни лепо ни поштено, да од Француске добије оно што би Србија требало да јој додели.
Наравно, ни после тога, Милунка Савић ништа није од земље Србије добила!
Немојте ми замерити, што ја с разлогом, са сврхом, казујем Србија, а не Југославија!
Зато што сам дошао до познања, да ми више не смемо да се скривамо иза Југославије, да се правдамо Југославијом, будући да смо је управо ми призвали и градили на костима највећих србских ратника!
Зашто смо је онда призивали и стварали у заједници са својим вековним заклетим крвницима?!
Зашто смо самима себи градили највећу тамничину и највећу јаму?!
Ко нас је учио, и кога смо то послушали, да против себе вазда и чинимо и радимо?!
Милунка Савић, Србска Ратница Светлости, Србска Јованка Орлеанка, заиста, живи и данас!
Живи у Небесној Србији, живи у Светлости, живи у Вечности.
Живи у срцима свих србских родољуба, свих Србских Синова Светлости.
Милунка Савић, живља него икад, и данас бдије над Мајком Србијом!
А где су они кукавни, јадни, заборавни, среброљубиви и вас никакви Срби?
Нигде их нема, јер их је ветар времена распршио у Нигдину.
Они, уистини, никада ни живели нису!
Они су били живи мртваци!
Они су били, и остали, сенке и утваре!
Милунки Савић, Србској Ратници Светлости, Србској Јованки Орлеанки, благослов од Бога Живога и од свих освешћених и посвећених Срба!
Објављено у рубрици 
Tags: 
Nazalost moram priznati da do dana danasnjega nikada pre nisam bas nista cuo ni proctao o Milunki Savic, a i danas ne znam sta je ona ucinila za Srbiju. Ali ovakve price me upste ne iznendjuju, jer takvih prica u Srbiji ima sijaset, jer smo mi narod koji je u stanju da svoje velicine pogazimo, a da tamo neke belosvetske olose i barabe kujemo u zvezde iako su nas ti isti upropastili za sva vremena. Ovde na prvom mestu mislim na gospodina Broza, mada takvih primera nazalost ima vise. Te velike Srpske patriote i junaci dobice priznanja i pocasti jedino na NEBU, jer ih BOG sigurno nece zaboravti kao sto smo mi to ucinili. O tome je svojevremeno govorio i pisao VELIKI PRIJATELJ Srpskog naroda gospodin Arčibald Rajs.
O Milunu Saviću (MIlunka Savić) znam od pre 30. godina kada sam kao radio novinar pripremao emisije o njoj. To je dugo čučalo u meni, pa sam se rešio da o njoj napišem knjigu. Kada sam otišo u vojni istorijski arhiv u Beogradu, tamo mi rekoše da o njoj knjigu već piše neka žena iz Šapca . Te sam od te namere odustao. Knjiga je izašla prošle godine pod naslovom “DEVOJKA IZ DOLINE JORGOVANA”. kNJIGA JE U STVARI rOMANSIRANA PRIČA O Milunki (447 strana) ali tu nje najmanje ima.
Poštovani gospodine! Napisala sam romansiranu biografiju Milunke Savić koja nosi naslov “Devojka iz Doline jorgovana”. Prvi tom je izašao u decembru 2010. a drugi tom očekujem da izađe u prvoj polovini ove godine. Volela bih da vi date sud o toj knjizi. Pozdrav od Jasmine Lazarević.
Одговор
Јасмини Лазаревић
Драга Јасмина!
Радујем се од срца, заиста, што си написала, како рече, романсирану биографију о Милунки Савић, Србској Јованки Орлеанки, и, хоћу да верујем, да си прожета и испуњена стваралачком радошћу због тога.
Нека Бог Живи благослови и Тебе и Дело Твоје!
Хвала Ти, Сестро, што ме позиваш да прегледам и оценим, односно, да дам стручно мишљење (а то се, у књижевној критици, зове рецензија!) о Твојој књизи, под дивотним песничким насловом, Девојка из Долине јоргована!
Надам се, да Те нећу разочарати, ако ти речем Истину!
Некада сам, давно, писао и рецензију и књижевну критику и есеј, илити оглед, али то већ годинама више не чиним.
Не чиним, јер то није моја вокација, јер то нисам ја!
Песник Ти је, Сестро моја, чудна тица небесна!
И, будући тица небесна, он је више на Небу него ли на Земљи.
А Теби је, за то што си ме молила, потребан књижевник, књижевни критичар, илити теоретичар, односно, историчар књижевности.
Ја више нисам то!
Некад сам био, па све то, у трену, напустио.
Сада сам само Песник!
Песник тајинственик.
Уосталом, теби рецензент и не треба!
Важно је да си Ти задовољна властитим делом.
Рецензент је установљен у оно време цензуре.
Уистини, рецензент и јесте био цензор у минулим временима, у временима кад је власт стрепела, и дрхтала, од сваке објавњене књиге.
Тога одвећ нема!
Буди срећна, Сестро Јасмина, и радуј се животу и свакоме својему песничком делу!
Срдачно Те поздрављам!
Драган Симовић
Поштовани пријатељу, молим те достави ми електоронском поштом адресу на коју ти могу послати први том свог романа. Други је предат издавачу. Пуно поздрава од Јасмине Лазаревић.
Опрости Драгане, опет ја. Заборавила сам да ти кажем у претходној поруци да не желим рецензију, него само да прочиташ књигу. Пуно хвала за онако лепе речи и топао од поздрав Јасмине, другарице по перу.