01.08. 2011 
Српски културни клуб
Драги мој народе српски,
Жао ми је што си мој, а не народ неког мог непријатеља. Ко је тебе познавао, ни пакао му неће тешко пасти.
Нешто ми се омилило ово епистоларно трућање. Писао сам већ ономе што нас је узјахао и не пушта1, па затим мом цењеном Воји2, замерајући му што нас није ослободио од оног првог. Сад, к’о велим, и теби, народе мој, да скрешем коју у брк. Зашто ли ти се овако обраћам, запитаће се неко. Попео си ми си на врх главе, најмилији мој роде, па реших да те изгрдим.
Непосредни повод је био протесни скуп, у центру Новог Сада, против срамотног ослобођења мађарског нацисте и џелата из новосадске рације, хортијевског капетана жандармерије, Кепиро Шандора3. Тог ти се недељног поподнева, код споменика Милетићу, окупило целих двестотињак душа, да свој глас дигну против званичне подршке мађарских судских власти убици Срба, Јевреја и Цигана из 1942.
Осталих 400.000 Новосађана је решило да време проведе уз ТВ пренос неке утакмице, пиво с укусом лимуна и неке гранд песмице. Не искључујем да је било и других активности мојих суграђана, али је јасно да се на тргу нису појавили. Тај Кепиро је, са колегама, одговоран за смрт најмање 1500 људи само у граду Новом Саду. У том граду, данас живи на хиљаде директних потомака и рођака мучки убијених у рацији. Па чак ни они, чији су најрођенији бацани под лед, нису могли да одвоје уру времена, да у центру свог града покажу достојанство, поштовање према страдалницима и презир према крвницима. Мрзело их је! Што да се акају? Уосталом, промицала је и кишица. У исто време, на само педесет метара, у оближњим кафанама, седело је бар пет стотина Новосађана. И нико да дигне своју цењену позадину и прикључи се онима који траже правду за српске жртве. Европа у пламену, а ви пландујете!? Говеда!
Ово је само окидач за моје писмо теби, народе српски. Твоја малокрвност, безвољност, бедно рајетински однос према власти, немар за друге, за државу, чак и за сопствену садашњост, да не помнињем будућност ми се гаде. Фуј!
Ти би хтео да живиш боље, да ти не парчају државу, да власт не краде, да доктори не узимају мито, да труднице људски третирају, макар у породилишту, кад их већ терају с посла, да полиција брани и штити народ, уместо што сврху свог постојања исцрпљује у жељи да укеба сваког оног ко улицом пројури брзином од 56 км на сат. Све би ти ово волео, народе мој најдражи, али да ти падне с неба. Да не дижеш своју задњицу из удобне фотеље и не скрећеш поглед с Новаковог рекета.
Љути те што политичари без школе, знања и образа за кратко време, у пресиромашној Србији, намичу „машала капитал“, што лажу с ТВ екрана, што њихови пријатељи за две године постају краљеви шећера, маркетинга, малопродаје… бесан си што је неко, за сићу, покуповао све оно што си ти градио деценијама, што њихови синови студирају на Сорбони и Оксфорду, а твоје ћерке, да би виделе море на десет дана, морају тим студентима да перу шофершајбне по бензинским пумпама.
Ипак, нећеш ништа да урадиш да се то промени. Никакву жртву ти не би да поднесеш. Не причам ја о жртвовању живота у некој револуцији. Не тражим од тебе да будеш Јованка Орлеанка, Че Гевара или Карађорђе. Тражим да жртвујеш понеко вече четвртком или суботње поподне, да изађеш на неки протест, одеш на трибину, промоцију патриотске књиге или часописа, да чујеш оне који од тебе знају више, да упознаш и друге из свог града, који су бесни, опљачкани, кивни… па да делујемо сви заједно. Тражим да своју судбину узмеш у своје руке. Немој да чекаш да ти слободу дају други. То је срамота. Подлост. Не може се задобити царство, на дивану све духан пушећи.
Неће ти нико дати, оно што сам не узмеш. Дошло је време да се слобода отима. Нама су је отели корумпирани скотови и еврофанатици, а сада ми морамо да је отмемо назад.
Треба, народе српски, да се окупљамо. Морамо да се повежемо, јер само заједно можемо отерати марву. Ако знаш да пишеш, пиши! Богу хвала, има доста патриотских портала, неко ће то прочитати. Ако умеш да говориш, говори! Има довољно комшија, колега, кумова, пријатеља… неко ће те чути. Ако не умеш ништа од овога, али знаш, осетиш, видиш да је земља у хаосу, слушај и читај оне који могу, знају и хоће да се боре против окупатора!
Срамота је да на промоцију књиге о српској историји и националном интересу у сред Новог Сада дође 20 људи, а да на прославу неке медаље долети 60.000 грла. Бедно је допустити властима да нам продају на хиљаде година стару фору „Хлеба и игара“. Људи направе часопис о НАТО злочинима и претњама Србији, сакупе новац да га штампају, нађу десетине аутора да о томе пишу, организују трибину, а у Новом Саду дође 50 људи. Да је „књигу“ промовисала Јелена Бачић Алимпић или онај шаран који пише о тајнама неког џет сета (читај курви и њихових макроа), дошло би бар десет пута више зомбија, гутача кича и шунда и љубитеља туђих живота.
Пустио си да те умртве, да те претворе у бесловесног створа који машта о добром залогају и честом гутљају уз утакмице, филмове, серије, концерте… седиш у атлет мајици по цео дан, пиљиш у ту одвратну кутију, не причаш ни са женом и децом, а тросед напушташ једино да би отишао у хипер, мега, ултра, гига маркет по још чипса, кикирикија, крекера и наравно – пива!
Е, мој народе, ниси ти ни заслужио да ти буде боље. Треба још да пропадаш. Да изгубиш и то што имаш. Ово ти најискреније желим. Немој да мислиш да се шалим. Ја тебе, истина, волим. Али ирационално. Немам разлога за то. Волим те зато што си мој и ништа више. Ти си најгори од свих народа. Срамота си за своје претке, а питање је хоћеш ли имати потомке, јер за будућност не хајеш. Важно ти је да напуниш трбушину, а држава нека труне. Зато ти немаш право да тражиш или очекујеш боље. Од кога тражиш? Ти би да се појави неки Deus ex machina, и да ти допуни новчарку са једно 1000 евра месечно. Лимбурга месеца, кад се мајмуни буду шишали.
Није теби довољно лоше. Док дишеш, треба те шибати. Плате треба да ти смање макар дупло, а радно време да продуже на 15 часова. Пензије и здравствено нека ти потпуно укину. Надам се да ће гориво коштати хиљаду динара литра. Желим ти да будеш и гладан и жедан и го и бос. Нека те раке плаве, нека ти град убије воћњаке, нека ти сунце спржи усеве… Кад је тебе баш брига за целу земљу, за читаву нацију, што бих те ја жалио? И не жалим те. Напротив, желим ти све најгоре. Једино тако ћеш се опаметити. Кад ти црева закрче, онда ћеш ваљда и зубима кидисати на ове што нас све заједно море. Кад не будеш имао деци ни за показну карту, а камоли за школарину, и ти ћеш тада схватити да има нечег важнијег од лиге шампиона.
Ти си изнад политике, ти си сувише отмен за митинге, превише си паметан за трибине, боље знаш све од свакога, нико теби не треба да прича, шта има ко тебе да учи, па ти све знаш, све схваташ – и ипак ништа не радиш. Нећеш на изборе, јер пада снег, викендом се одмараш и сви су исти, а тражиш да живиш људски. Није ти право што храна кошта исто у Барцелони, Паризу, Бечу и Лесковцу, али ћеш ипак радије гледати како музу краве на „Фарми“, плачу због певаљкиног развода на „Амиџи шоу“ или признају како туку жену и швалерају се у „Тренутку истине“. Е, бруко једна! Патетични изговоре за народ! Гомило бедног људског материјала!
И треба муфтија да пали Рашку, Корхец нека српски третира као страни језик у Војводини4, Тадић нека признаје Велику Албанију, Ђилас нека има годишњи пораст прихода 2300%5, РОСУ нека пребија Србе због српских таблица, Бугари нека траже Димитровград, Мађари нека у Кањижи ревидирају Тријанон6… све си то, и још много горе, заслужио! Треба и твоју кућу да узму. И жену! Нека ти само оставе телевизор. Тамо гледај ТВ Дневник и министрову другарицу док ти објашњава како се отварају нова радна места, а престиж и углед Србије у свету експоненцијално расту. Слушај о европској будућности, претприступним фондовима и земљи Дембелији. Слушај и гледај, али не мисли ништа! Пусти мозак на пашу, буди раја, буди потрошач и цркни у сопственом смраду!Не рече ономад Бранко Ћопић узалуд “Знам ја нас, ј..о ти нас!”
Од мене толико… Бар док се не усправиш и не заслужиш да те назовем народом.
- Остоја Симетић: Што сам пропустио рећи Борису Т, кад сам га једанпут срео [↩]
- Остоја Симетић: Шта бих све скресао Воји Коштуници да смо се икада срели [↩]
- Кепиро Шандор – крив је! [↩]
- Изјава Корхец Тамаша да деца мађарске националности српски треба да уче као страни језик [↩]
- СЛОБОДАН АНТОНИЋ: „МРЕЖА ШКОЛСКИХ ДРУГАРА” У ПОЛИТИЧКОЈ ЕЛИТИ СРБИЈЕ [↩]
- Неофит Ћириловић: Кањижа, јула 2011. године [↩]
Објављено у рубрици 
Tags: 
Auu mnogo je dobro napisan tekst, sve cestitke od mene, procito sam ga u jednom dahu i da, jesmo stoka, ali ovi na vlasti nece moci jos dugo da se vade na fazone tipa EU, i “vracanje u mracne devedesete”. Cak i ljudi koji su se do juce kleli u DS i slicne poltrone su progledali !
Свака власт је од Бога, некоме као награда, некоме као казна.
Добро, али шта чинити? Да ли препоручујете да једноставно трпимо све што власт чини Србији, због исказа из Вашег коментара?
О. Симетић
Bas tako! ali, lako “skresati u brk” iamginarnoj masi, ovako virtuelno, iz daljine, isto kao sto je lako pravdati sebe u jednom od predjašnjih tekstova ,,…Био си окружен кобрама, па није долазило у обзир да ти грунем у брк све што о теби и твојима мислим. кукавички, устукнуо услијед бојазни од губитка запослења због непоштивања радне дисциплине. Што рече Бора Тодоровић у оној серији ”Примитивни страх од униформираног лица”, али шта ћу, човјек сам.”
Ovim ne zelim da pravdam narod, to samo progovara moja “kontraska” priroda, a ono sto mislim jeste da nam je i dobro kakvi smo.
ovaj glas grmi kao s predikaonice! a ja sagnula glavu, postiđena. i šta da činim? širim dalje po internetu, neka ljudi čuju!
Gde li si ti zalutao, moj Ostoja?????
Ne kaže se cigana nego roma!!
ŽIVI I PUSTI DRUGE DA ŽIVI, moj Ostoja!!
NE SUDI DA TI SE NE SUDI!!!
Jadan li si, moj Ostoja, kad ceo jad i čemer pokulja iz tebe, nezadovoljan promocijom neke knjigice, na kojoj se okupi dvadesetak zalutalih, verujem, isto što je i, ona budaletina, tvrdila, da su Srbi oci Grka i Helena…. Što prljaš, kao tvoj webmaster: Prljava posla.
Čim je nešto prljavo – NIJE ČISTO!!!
Veoma iskreno,ukusno i sveobuhvatno,pravo u srce.Trebalo je dodati još da se od te smrdljive kante narod moze odvojiti samo govnj…. motkom.Voleo bih da se ovakvi tekstovi što više štampaju i dele.
Поздрав највећем српском беседнику и најискренијем перу!
Свака част, поново у центар!
Aл га ти претера…
bravo COVEK
Aaaaa,pravo u srce i mozak…..naravno ako ga jos imamo.Sve je na svom mestu ,mada si u nekim delovima bio suvise blag.Bravo
Тужно али истинито, мада има и светлијих тачака и бораца против ветрењача. Наклон Вама!!!
Браво мајсторе. Искреност, која се у свим Твојим текстовима осећа, и треба да погоди, озлоједи, ошамари пре свега оне којима је тааако добро у данашњој Србији, сенци од државе. Треба да будемо свесни, међу нама живи један несој: што лошије Србији, њима све боље. Просто цветају. Мало се ту може урадити, то ни за лечење није. (А слободан човек каже “Циганин”, баш како си Ти написао и како говораху генерације предака. И Немац изговара њихово “Zigeuner”. И ником ништа.)
Поштовани Остоја,
)
признајем, иако имам “оправдање”, један део мене се стиди што те кишне, недељне вечери нисам била на Тргу. Ако је за уважити, тог дана у граду није било пријатеља – истомишљеника (јули месец), а на јавне скупове не идем сама. “Болујем” од неизлечивог комплекса дођоша, који се добија чим стигнеш у НС, а манифестује се тако што се свуда осећаш као “крме у Техерану”, поготово ако се појавиш сам. (Ова реченица излази из контекста оног што хоћу да кажем и служи само да олакша душу
Што се протеста тиче, немам замерке. 200 људи није мали број, обзиром на околности – учмалост средине, смореност становништва чекајући у редовима и чекаоницама за разно “нешто”, недовољну обавештеност, годишње одморе… Зна се да сви велики протести иза себе имају “добру” организацију и не ретко – неки други циљ. Бројка од 200 јасно говори да овде другог циља није било. Злонамернима не даје повода за “лепљење” етикета, а свима осталима за убудуће улива поверење. Не сме се заборавити да у протеклих 70 година није било масовног протеста (макар и синдикалног), а да није био изрежиран и злоупотребљен. И није било истинског патриоте, родољуба и човекољупца а да није оклеветан. Народ трпи и чека. Као што је трпео турско ропство, па дочекао слободу, прошао албанску голготу и вратио се на своје огњиште. Одрекао се себе, изгубио душу и опет нашао и себе и душу. Бога у Србима убити нису могли. Докле год се у нашим црквама служи Св.Литургија, а Србин се, макар био и декларативни верник прекрсти кад чује неко зло, има наде. Схватам Вашу огорченост и желим Вам брзо “оздрављење”, а као лек препоручујем књигу Св.владике Николаја “Душа Србије”. Свако добро Вама и нашем мученичком народу
Mirko Petrovicu, ajde brzo do prodavnice, ponestalo cipsa.I pozuri sad ce da pocne Trenutak Istine. Ne moras da se presvlacis, mozes u toj majici sa flekama od prosutog piva. Samo obrisi usta, imas nekoliko mrvica cipsa.
Поштовани г. Симетић, Ваш текст првенствено одише искреношћу и емоцијама. Ви се, изгледа, приближавате стварном животу и човеку као бићу које воде емоције, инстинкти чак пре, овде код нас. Свесно или несвесно, дружимо се са људима који су нам слични. Временом будемо изоловани, самоизоловани али често уз помоћ оних у чијој смо „интересној сфери“. Тако губимо ширину, машту, идентитет … Причамо о последицама а процес, узроци постоје деценијама. Подсетићу старије а млађи се могу распитати: никада нису били одлучујући критеријуми за које смо се „сви“ залагали и прокламовали их, одлучивале су „везе“ и лични интерес, за сигурно знам од 1983 (званични ппочетак моје професионалне каријере), у преводу, нема напредовања, усавршавања, плате, стана ако ниси не само члан СКЈ или активан у синдикату већ и припадаш некој неформалној али моћној групи („земљацима“, „спортским активистима“ ….) окупљеној око крађе. Генерације су васпитаване на лажима.
Шта очекујете од народа који је за време санкција продавао бензин и одмеравао га у прокуваним ПВЦ флашама јер се скупе и не мере 2 литре? Шта очекујете од народа који шаље „добровољце“ у ровове а ради њихових жена? Шта очекујете од народа који плаћа ТВ претплату а да нема образовних емисија али има ужасе анимираних филмова?
Намерно наводим примере који се тичу и у „власти“ су нас, обичних људи. Ни ја не бих волео таквог комшију.
Сагласан сам са сваком речју Вашег текста.
Мислим да је илузорно очекивати промене и надати се „цунамију“, можемо само „таласати“ зарад свог унутрашњег мира.
Јер, мислим, нисмо материјал који може сазрети, поштовати себе као личност, као Божије дело. Не надам се добру у овој „држави“.
Али нећу ћутати.
Mora da priznamo poraznu činjenicu da smo prognali Hrista iz naše države i iz naših duša, pa umesto da se narod neprestano podseća pravoslavnih vrednosti, sa kojima se tako surovo obračunavamo sve više i sve žešće, mi smo upali u zamku besmisla i hrlimo u propast, jer nemamo pameti da shvatimo da nam se neprestano nude dve opcije- dva jednaka zla, dve strane jedne iste medalje- evolucionizma. Da li neko misli da postoji suštinska razlika izmedju komunizma i liberalnog kapitalizma. Čovečanstvo se na različite načine obračunavalo sa Gospodom, i njegova upornost u borbi za “oslobodjenje” je fascinantna. Novi bog Čarls Darvin ubedio nas je u naučno neutemeljenu teoriju o nastanku sveta i nepostojanju Tvorca, i ne treba se čuditi što ovako jadno živimo. Mi koji verujemo u Gospoda znamo da postoji razlika izmedju dobra i zla, pravde i nepravde, ljubavi i mržnje, Boga i djavola. Oni koji veruju u Darvina veruju u veliki prasak, pa nastanak jednoćelijskih organizama, ameba…, majmuna, pa čoveka. Gde je tu dobro i zlo. U skladu sa tom teorijom jasno je da mi živimo u jednom običnom bućkurišu u kom je dobro relativan pojam- ono što je u službi mog ličnog interesa je dobro- JERES!!! Postoji večna Istina, večna Pravda, večni Život. Mesija novog boga Karl Marks odlazi još dalje u obračunu sa Gospodom pa nas uči kako čovek treba da ovlada Prirodom. To je pogibelj koju danas živimo- sukob savršenog sklada koji predstavlja priroda i nesavršenog i grešnog bića kakav je Čovek, tako da umesto da služimo prirodi, a vladamo svojim strastima, mi činimo suprotno,- robujemo strastima, a težimo da ovladamo prirodom. Otišao sam u širinu, ali sam hteo da pošaljem poruku srpskom narodu da prekine da se klanja Čoveku i prolaznim vrednostima, već Hristu i večnoj Istini. Obzirom da ljudi nisu obične vreće za varenje i parenje i borba o kojoj ovde pričamo ne sme se svesti samo na segment borbe za čoveka i njegovu svakodnevicu, već prerasti u borbu za Bogočoveka- suštinu pravoslavne vere i tradicije. Kada bi svako od nas u okviru svoje porodice poradio malo u tom smislu vrlo brzo bismo osetili olakšanje i uveren sam da bi sve krenulo na bolje. Pozdrav svima!!! SVI UZ HRISTA PROTIV DARVINISTA!!!
Уважени господине Ненадовићу и остали коментатори,
Неки од Ваших коментара су записани толико искрено и писмено, промишљено и садржајно да се намеће закључак, како је права штета да уместо само аутори коментара, н епостанете и творци ауторских текстова који би били објављени, рецимо на овом сајту или као колумне или као реакција на неки од већ објављених радова о одељку ”Расправе”.
Позивамо све оне који имају нешто да кажу, а желели би да то чује (прочита) већи број људи, да своје ауторске записе пошаљу на адресу Клуба објављену на овом сајту.
С поштовањем,
редакција
Najpre hvala na pohvalama i pozivu da pišem na vašem sajtu. Imam nekoliko tekstova koje ću rado podeliti sa vama i vašim čitaocima.
Господине Остојићу,
постоји много Срба који не живе тако као што сте Ви навели, и зато нема смисла да проклињете читав народ. Тачно је да има пуно празних класова, али има и пуних класова у житу. Ја знам много људи који се итекако боре и раде, и са великим трудом одгајају своју децу у овој лепој земљи, над којом се много зла наднело. Откуд Вам право да проклињете читав народ?
Жао ми је што злотвор Кепиро није осуђен,али то је на срамоту свих оних коју су сада када су му судили постали саучесници у његовом злочину. Ја сам оставила пуно коментара на разним сајтовима…Што се тиче протеста уопште, у своме животу сам била на много протеста и много пута се осећала изманипулисаном. Протесте воде људи са два, три или више лица који имају неке своје мотиве и интересе мимо оних које тренутно промовишу…Мислим да је корисније да гледам да што боље градим свет око себе са људима који су вољни да граде и стварају,те да се што мање застидим себе кад једног дана пред Бога изађем.
Молим Вас да поштујете мој избор, јер ја сам се мучила да моју децу родим и гајим, и нема смисла да нас Ви проклињете зато што вам је дошло да све генерализујете.Урадите што више можете у свом животу за свој народ и заблагодарите Богу за све.
Срдачан поздрав од Љиљане
Mislim da je ovaj tekst preterano oštar i nekorektan. Bez obzira na prepoznatljivu narodnu defanzivu, ne treba zaboraviti da se ništa nije promenilo ni posle protesta na kojima je bilo više stotina hiljada ljudi. 5. oktobra 2000. dok sam ja bio na Trgu, neko je pljačkao moj automobil. Kepiro bi ostao na slobodi i da je bilo mnogo više ljudi na trgu u Novom Sadu. Kome se šalje poruka o nepravdi jedne presude? Onima koji sada javno uspostavljaju novi (stari) nacizam u formi novog (starog) svetskog poretka?
I drugi narodi ćute iako je na delu svetski varvarizam.
Прескачући похвале, потрудићу се да пређем на in media res овог текста. Сама чињеница да се пише писмо народу јесте необична и помало јуродива.Где је адреса народа, да ли је неко упознао господина Народ, и ко је он уопште? То ме подсећа на реплику оних који се не слажу са констатацијом да је за све девијације криво друштво те одговарају: “Хапсите друштво!” Е, сад друштво и народ нису исто. Друштво остаје безлична категорија, то су правилила, систем.. а народ можда може да има субјективитет. То нас враћа на основно питање у вези са овим текстом: Да ли народ може имати својства личности те самим тим да ли је могуће да му се лично обраћамо? Мој одговор је потврдан, јер народ је заједница, окупљена пре свега око централне и најважније вредности, потом око заједничког наслеђа, културе, језика па на крају и крви, а заједница, што би рекао један велики човек “није само скуп јединки, она је ново биће духовно”. Уколико је ово тачно, а по томе се и одређујемо да ли имамо капацитета бити патриоте или је цело човечанство само скуп потпуно одвојених јединки, те је једина опција бити радикални индивидуалац-космополита, елем, ако је заједница једно “ново биће духовно” онда то биће не може бити бесловесно и мора имати особине личности. Народ је, такорећи, корпоративна личност. Могуће је, дакле, писати народу али се то углавном не ради јер и онај који пише је део тог народа, његова личност изграђује ту “корпоративну личност” те самим тим закључујемо да није немогуће али је необично да човек пише самом себи. Да би се писало народу мора се направити једна дистанца у односу на њега, што Остоја и чини оним сарказмом из “Маратонаца”, на почетку текста. Та дистанца је управо оно најрадикалније у овом тексту и то је оно што више забрињава од “мртвог мора” које описује! Јер зашто би се један патриота дистанцирао од свог народа, осим ако тај народ није мртав или је у коми? Овај текст управо о томе сведочи, тако да је проблем “мрвог мора” заправо онтолошки а не етички или културолошки. Шта ако смо већ мртви а нико нас није обавестио?!
Народ ко народ…
Овај текст лечи.
Тужан текст. Као што је тужно и све око нас. Туга, беда, јад и чемер. А све због лажног комформизма и аутосадизма (и аутофашизма) у који смо бачени и који је сад тренд у народу. Што се тиче дизања гласа против “елита” који воде пучину, погледајте овај блог ако имате времена и ако аутор дозволи да се линк постави овде.
http://konstruktivnadestrukcija.blogspot.com/2011/07/blog-post.html
ko ovaj tekst kritikuje ta je budalčina . ne sumnjam da ga je ostoja iz duše sročio . ovakav i mnogo gori bi nam očitao svaki od naših predaka koji je vrat lomio po rovovima da bi nama bilo dobro .po meni tekst ima dosta miran ton , zasluzujemo oštrije . uvek se nadje “mozak” moji će da kaze ko je on da nam drži pridike .ja prihvatam da deo ovi grozota što radimo radim i ja pa stoga prihvatam sve ovde rečeno bez trunke ljutnje jer je tačno .dok ima ovaca biće i makaza, oduvek bilo . volimo da se ulizujemo i tu smo prvaci vasione , šiptari sebe nazivaju šiptarima a mi im tepamo albanci , cigani i danas psuju jedan drugom majku cuganjsku a mi im tepamo romi a nas nazivaju svakojakim imenima . nestaćemo jer ovakvi kakvi smo za bolje i nismo . žao mi je pojedinaca koji su pravi ostali AUT . jedino ostaje posle ove kliničke smrti nacije da nas okupira neko “normalan” stavi brnjice i u brazdu . mi smo navikli na korbač , mi sami ne umemo .sve što nam bog da mi pokvarimo . nemoj ostoja kukati na novi sad , tako je u beogradu , nišu …važni je biti IN , i biti nečiji FAN. pozdrav.
Сурова стварност Симетићу Остоја, а мислим да овом безнађу мора доћи крај када ће сав тај шљам као олујом бити почишћен па ког у затвор а ком ће народ на трговима судити, а његов суд мора бити врло суров.
U potpunosti razumem stav autora, jer da covek ne voli svoju zelju i svoj narod, ostao bi ravnodusan prema svemu sto se danas dogadja. Vec gotovo dve decenije isticem na tako zvanim srpskim forumima da je potrebno posvetiti se srpskim nacionalnim interesima nego licnostima politickih partija, ali sam zbog takvog stava “odstranjen” sa istih kao malte ne izdajnik, kako to rece drug Tito, “izdajnik nase socijalisticke revolucije”.Dok u inostranstvu druge nacije bivse Yugoslavije lobiraju za svoje nacionalne interese, bilo da su to Hrvati, Albanci ili Bosanci,Srba nema, osim kada se radi o nekom sportskom uspehu ili nekoj muzickoj priredbi.Kada nam se nesto dogodi, onda se prelazi na epske pesme i mentalitet kosovskog boja s unapred poznatim rezultatom. Za sve sto nam se dogadja nije kriva vlast. Imali smo i druge, Milosevica, Kostunicu, a nismo nista popravili. Imacemo mozda i Tomu strajkaca, koji se vec istrenirao za gladovanje.
Bilo bi dobro kada bi Srbi isli na obuku o nacionalnim interesima kod Croata ili kod Siptara.