• Share
• Tweet

• Share
• Tweet

Систем образовања се у Србији у последњих годину дана доживљава прави крах… Ефекат лоших реформи које је започео Гашо Кнежевић 2001. најављујући велики бум  и напредак школства се наставља још лошијим реформама актуелне власти. Данашњи министар просвете и науке Жарко Обрадовић немоћан да се ухвати у коштац са постојећим проблемима у школству и зарад мира у коалиционој кући са ДС-ом , затвара очи пуштајући друге да одлучују о кључним питањима школства и тврди грађанима да је све у најбољем реду. Са друге стране фамозна одлука из 2011. да ученици и поред великог броја неоправданих, могу имати одличан успех из владања уколико немају друге повреде школских правила, довела је до енормног повећања неоправданих часова, и изостанака деце са виталних делова наставе.

Ученици (читај малолетна лица) су се тиме нашла на улици, без ичијег надзора, бавећи се, уместо школским градивом, кладионицама, алкохолом, дрогом или напросто глуварењем. Иако је збуњујућа одлука на крају тихо повучена, временом стечене навике код деце су се задржале, те и данас имамо велики број изостанака са школске наставе. Но, права кривица министра Обрадовића није у томе што доноси погрешне одлуке, јер он их је могао донети и из незнања, већ зато што није разрадио адекватан систем контроле школства. Мрежа школских инстепктора који су задужени непосредно за надгледање правилности рада школа, се претворила у мрежу партијских послушника (најчешће ДС-а), који слепо испуњавају све налоге својих  централа. Тако имамо ситуације у којима су дојечарашњи партијски другови, који су заједно учествовали у предизборним активностима, листама итд, сада задужени за надгледање рада једно – другом, по систему ја директор, а ти школски инспектор.

Пошто је инстутуција локалног буџетског инспектора укинута, а надлежност рада школа припада искључиво школском инспектору, могућности за финасијске махинације су огромне. Оне се у пракси најчешће своде на јавне набавке, затим уређење школског простора, итд. Трошење средстава из буџета на овај начин омогућује стицање сопствене користи и за једну и за другу страну. На све овакве или сличне појаве Министар не реагује адекватним судским процесима,  и зарад добрих доноса у коалицији ограничава се на давање суморних изјава о крововима који прокишњавају,  набавци енергената и томе слично. Док ова министрова фарса траје, лоши системи школских одбора, одузимање ауторитета предавачима и партијско запошљавање  наставног кадра, довели су квалитет наставе до најнижег нивоа. Данашња деца уче у школама у којима предавачи немају смисао за излагање лекција, не познају довољно педагошке посебности, али их зато од свих провера и казни штити партијска припадност њих, њиховог директора, и школског инспектора.

У оваквој средини, са великим бројем неоправданих часова, нестручним партијским новопримљеним наставним кадром, и директорима аутократама, којма је једини циљ остати што дуже на заузeтом положају, знање деце у Србији се полако спушта ни ниво афричких и далекоисточних земаља. По истраживању Програма за међународно тестирање ученика ПИСА  вршеног 2010.  наши ђаци су од 57 земаља заузели ниско 47 мест место. Ово тестирање највеће и најбитније испитивање међународног карактера, које има за циљ да утврди да ли су деца овладала у знањима која им помажу да се снађу у животу.   Истовремено, са друге стране, по истраживању Института за јавно здравље Милан Јовановић Батут , деца у Србији почињу да пију алкохол већ од 13,5 године, а сваки четврти средњошколац редовно пије. Када се погледaју ове чињенице, следи закључак који је веома јасан – наша деца већ увелико губе потребно знање, добре радне навике, а стичу неке нове лоше навике које ће веома тешко искоренити у животу.

Уколико Србија као држава дозволи овакво пропадање омладине, вероватно ће се у неком будућем периоду сусрести са пропадањем сопствене нације али и граница. Зато родитељи, добро размислите коме поверавате децу када следећи пут будете одлучивали о томе.