Неофит Ћириловић: Кањижа, фебруара 2011. године

  • Share
  • Tweet
  • Share
  • Tweet

64 zupanije

Једина књижара у селу; мала као девојачка соба, али пуста ми је душа била, јер у књижари књига на српском мало, тек неколико уџбеника за ниже разреде основне школе. Доћи ће нам инат главе, знам да сам грешан и борим се са тим; дошло ми је да и то мало књига купим и склоним, да их не гуши белетристика и свашта друго, из осталих књига, а на мађарском. И не само из књига, а на мађарском.

А у далекој Аустралији (шта је данас далеко?), чланови моје породице добише и држављанство. И доказаше да су достојни истог, између осталог и доказивањем знања језика. Колико Срба у Мађарској, а држављана Мађарске, зна мађарски језик? Колико Мађара у Србији, а држављана Србије, зна српски језик? Занемарљиво мало, ако је судити по књижари и књижару, бањи и запосленима у истој.

Село се сада, на мађарском, зове као за време окупације, током другог светског рата. Записано је то име и на споменику, у парку поред бање. На месту споменика је био сабирни логор, одатле су многи отишли у неповрат логора у Немачкој. Тако богату историју овог села на Тиси, савременици обогаћују; прочитајте лично виђењa: “Фашисти у Кањижи призивали Хортија”, “ФЕСТИВАЛ МАЂАРСКИХ ФАШИСТА у Кањижи, 9.-11. јула 2010″, као и “Мађарски фашисти, проваљени сте”.

И ко је кратковид и уске душе? Мој деда је у Нови Сад дошао из Бечеја, да школује децу; мога оца и тетку. Сви су течно говорили мађарски. Никада ми деда није причао о рату и окупацији; баба би тек по неку реч о брату рекла, образованом и наочитом, а из виђеније бечејске фамилије. Када је окупаторска застава развијена, међу првима су га окупатори и домаћи помагачи Мађари склонили. У многе су породице тугу засадили. А савременици, погледајте “Скуп мађарских фашиста у Новом Саду”.

После рата, на бечејској се општини, поред оне са петокраком, застава истих (окупаторских) боја завијорила, али сада као симбол братства и јединства. Ко се са ким и како братимио и ко је кога уграђивао у темеље јединства, ето, видех кроз ону малу књижару са почетка, као кроз кибицфенстер.

Погледајте и ви, кроз кибицифенстер, “Интересовање Војвођана за мађарско држављанство” . Овде нећемо видети како држава Мађарска препознаје државу Србију, а као место боравка и како то наводи у пасошу. Интегритет државе Србије не бих коментарисао, срце ми се стисне, али, волео бих да видим тај пасош.

Рођен сам и живим у Новом Саду, не бих да бројим колико сам различитих пасоша имао, а да нисам мрднуо из Новог Сада (сада у Републици Србији). Ја бих да покажем и докажем да су Срби вредни и радни, да академским титулама то и свету доказују, способни, да сачувају и себе и своје, да су комшије какве свако жели. Али, очигледно, чула су ми отупила па видим и чујем шта сневам. И даље у Новом Саду.

И пишем срцем, али није ми добро овде; ја нисам где бих требао бити. А ви?
Писаћу још.

Аутор: Неофит Ћириловић

Можете да оставите коментар , или да користите trackback са Вашег сајта.

2 коментара на текст “Неофит Ћириловић: Кањижа, фебруара 2011. године”

  1. Pastrovic says:

    Ohohoooo…
    Samo da pitam: je li ovo slika iz Mađarske, ili iz tobož “srbske” Vojvodine?
    Jel`ta Kanjiža tamo il“vamo?
    A i “Kanjiža” mi baš ni malo ne zvuči po naški.
    Imamo li mi kakvo srbsko ime za to mjesto?

    I još jedno pitanje: da li treba da me više nerviraju `vake slike, sa ovoliko Mađarona, il`one na kojima krelci nosaju one Čankove barjake?
    Ovo su mađarski barjaci, to znam, ali što oni drugi vitlaju na povetarcu… što je to, to ne znam!?

  2. Неофит Ћириловић says:

    Поштовани г. Паштровићу,
    Идеја и осећање које је креирало текст, је потреба за уједињењем Срба и остваривање идентитета на целој територији “домовине”. Као и отпор, неслагање са било каквим “сецесионистичким” идејама.
    И још тога, што нам је заједничко и што нас је и довело на овај сајт.
    Текст је илустрован мени непознатом фотографијом али сматрам да је добро изабрана. Није снимљена у Кањижи. Модератор или домаћин сајта би ту могао помоћи.
    Кањижа је у Србији, а како кажу на сајту-презентацији “trijanonskim mirom menja državu: pripada Jugoslaviji”. Назив, према истом извору, има словенско порекло а није ми познато да се другачије звала, на српском. Посећујем породицу у Кањижи од 1965 год.
    Такође сматрам да се нервирањем помаже непријатељ али дешава се и мени да је срце пре главе.
    Свако Вам добро желим

Оставите Ваш коментар

Powered by WordPress | Best at&t phone upgrade deals | Thanks to Free Tmobile phones, Facebook Games and Incinerador De Grasa