• Share
• Tweet

• Share
• Tweet

Двадесет година након увођења вишестраначког система у Србији и ’’искрене’’ тежње већине политичких странака и њихових представника да наше друштво демократизује,национално просветли и економски унапреди неми смо сведоци катастрофалних резултата у остварењу свих наведених циљева. Наиме,данас у Србији најјача позициона и најјача опозициона странка немају суштинских програмских разлика, а и примењена методологија за остваривање одређених циљева им је све сличнија.

Слоган „Европа нема алтернативу“ Демократска странка је несебично поделила са СНС Томислава Николића што је господин Николић (додуше уз консултацију са страним амбасадорима)оберучке прихватио. Представљајући себе као најутицајнијег, најозбиљнијег и најискренијег опозиционог првака, господин Николић у низу интервјуа за штампане медије изјављује да Тадић има добру политику, али да је лоше спроводи па до изјаве да ће уколико СНС освоји више гласова од ДС напредњаци бити спремни демократама да понуде коалицију.

Да није тужно било би смешно. Ово ме све неодољиво подсећа на амерички модел демократије у коме вас само обавесте да на ексурзију идете на Флориду, а ви се онда демократски надгласавате да ли ћете се тамо упутити возом или аутобусом. Суштински ни о чему не одлучејете. Из чије кухиње нам се намеће оваква рецептура није тешко закључити. Мене више брине чињеница да Србија за многе има алтернативу, а да тога нису ни свесни, јер оно што им нуди власт и неверни Тома, замагљује сурову истину о растакању српке државе.

О националној просвећености најбоље говори ВАНУ, прослава дана војвођанске заставе, увођење црногорског језика, војвођанска влада итд. О економским резултатима владе не треба трошити речи, јер довољно је погледати у сопствени новчаник и све ће се само казати.