• Share
• Tweet

• Share
• Tweet

„Неко беше Векарићу Бруно,
Кад реформа судова заврши,
И силне се донеше пресуде,
Ухапсише Вучуревић Божа,
Ал му греха наћи не могаше,
Пак се Бруно више не јављаше,
Ширу јавност не сјетује више“

Аутор песме је адвокат без смисла за хумор

Ето, жив човек не може остати од два велика судска поступка који су нам заoкупљали пажњу последњих месеци.

Сад на улици да питате неко детенце коме је шта од имовине припало у ТВ новели са темом развода једне певаљке и сад јој бившег мужа (који сам каже да се спасао муке), дете би из топа одговорило коме иде ресторан, а коме станови.

Питајте жене што продају јаја на пијаци колко је Цеца добила затвора, знаће свака бар пола споразума са тужилаштвом напамет.

Ето, та два правно сложена и за теорију драгоцена процеса живе у нама и са нама, а убрзо очекујем да постану предмет изучавања на факултетима (разуме се на Медицинским- Одсек психијатрија).

И тако, док се нација забавља и троши време на маглу, у заборав иду неке друге ствари.

Па да се подсетимо.

Онај кога је 04. априла ове године изненадило хапшење Божидара Вучуревића вероватно није знао ни за поступак који се пред „Хашким трибуналом“ води против Анте Готовине, и осталих „лица“ оптужених за погром Срба из 1995. године.

Сада већ знамо да је у петак, 15.04.2011. године, Готовина осуђен на 24 године затвора, док је Младен Маркач прошао 6. година боље. Иван Чермак успео је да избегне затворску казну, и тако се придружио многобројним Хрватима, који неће одговарати за насилно изазвану миграцију Срба из Хрватске и Босанске Крајине и злочине који су у „пресељењу“ извршени.

У званичним саопштењима можемо прочитати да је Вучуревић ухапшен по потерници Интерпола, а по захтеву Хрватске, која је против њега општужницу подигла због сумње да је непосредно учествовао у операцијама које су за наводну последицу имале тешка кршења међународног права.

Да се не заваравамо, хапшење Божа Вучуревића, није имало ни приближан ефекат на јавно мњење Хрватске, какав су постигле горе наведене пресуде, али је уравниловка ипак дала известан резултат.

Међутим, у поступку хапшења Вучуревића, као и у процедури његовог изручења има бројних недостатака и неправилности, које бацају озбиљну сумњу на изјаве представника нашег режима, да се ради само о „функционисању правне државе“ и да у конкретном случају није пало другарско дошаптавање на суседској основи.

Да кренемо од почетка.

Пре свега, након што је лишен слободе, Божидар Вучуревић није могао бити изведен пред Виши суд у Шапцу, већ је посебним прописима утврђена надлежност Вишег суда у Београду, и то Већа за ратне злочине тог суда. Самим тим за оптужење и кривично гоњење је надлежно Тужилаштво за ратне злочине, чији је главни Роналдињо у суштини Бруно Векарић (молим прослављеног фудбалера да ми опрости на поређењу).

Чињеница о (не)надлежности кадија у Шапцу више није ни спорна, будући да је Апелациони суд Београду, у својој одлуци по жалби на решење о екстрадицији Вучуревића утврдио да не постоји стварна надлежност Вишег суда у Шапцу у тој ствари.

Међутим, поставља се питање због чега је увек на осуду и пресуду спремни Векарић овога пута пропустио да се упусти у разматрање предмета који је свакако у његовој надлежности.

За то свакако има више разлога.

Први разлог за то је потпуна неорганизваност Тужилаштва за ратне злочине. Хоћете ли доказ. Одакле да почнем: Ганић, Дивјак, Пурда.

Хоћете ли даље.

Сам Бруно је у вези са предметом „Двор на Уни“, односно поводом масакра који се догодио 8.августа 1995. године над српским цивилима, изјавио 27.04.2011. године:

„Тужилаштво је формирало предмет после сазнања о злочину над српским цивилама у Двору на Уни.“

Молим? Шта рече Бруно? Формирало предмет? Е мој мајсторе слабо ти радиш.

И док сте се замајавали хапсећи Србе који су ударали шамаре старцима, да не помињем човека из предмета „Овчара“ који вам је 5 – да, да ПЕТ, година седео у притвору зато што га је један ваш денунцијант „препознао“, да би на крају човек био ослобођен, о предметима где су наши страдали НИШТА.

Каже: формирали смо предмет. Шта, ниси знао да фали пар хиљада Српских глава у Крајини. Да си тужилац, уместо тужибабе, знао би им имена напамет.

Само да будем јасан. Ви сте у ствари једино тужилаштво које је до краја спровело принцип суђења својима, и ту сте се сложили са осталима: СВИ САДА СУДЕ СРБИМА. (Пази ово, испаде четири „С“из чисте песничке слободе.)

Е тако, док се ви поломисте да рашчистите у свом дворишту, морам да приметим да и други чисте у нашем.

Тако на пример, наши суседи Хрвати се не оптерећују поштовањем прописа о надлежностима судова у области ратних злочина, а да не буде да измишљам, ево шта је о томе на Округлом столу под називом „Учинковитије процесуирање ратних злочина те обештећивање преживјелих и обитељи жртава – неопходне законске измјене“ Загреб, 31.ожујка (не знам који је ово месец на нашем – што лепо не напишу 1,2,3,…) 2010. године изјавила дипл.иур.Маја Ковачевић Бошковић:

Одредбом чл. 13. ст. 1. Закона прописано је да истрагу за казнена дјела из чл. 1. тога закона проводе посебни истражни одјели при жупанијским судовима у Осијеку, Ријеци, Сплиту и Загребу. Међутим, осим Жупанијског суда у Сплиту, на другим жупанијским судовима ти одјели нису ни формално основани, нити у истрагама уз суце судјелују и дипломирани криминалисти, како то налаже цитирана одредба.

Одредбом ст. 3. истога чланка одређено је да суце у посебне истражне одјеле, као и суце у вијећа пред којима се проводи поступак, распоређује на вријеме од 4 године предсједник суда, али у пракси се та одредба не проводи, осим на жупанијским судовима у Сплиту и Шибенику.

Шта закључујемо из ове мале обзервације уважене колегинице, коју не познајем, ал хвала интернету, па сад испада ко да сам био тамо.

Закључујемо пре свега:

- ДА ХРВАТСКА ПОСТУПКЕ СУЂЕЊА ЗА РАТНЕ ЗЛОЧИНЕ ОРГАНИЗУЈЕ КАКО ИМ ТО У ТРЕНУТКУ ОДГОВАРА (како би то рекао најпознатији Хрват „не треба да се држимо закона ко пијан плота“);
- ДА ХРВАТСКУ БАШ БРИГА ЗА РАТНЕ ЗЛОЧИНЕ, НАРОЧИТО АКО СУ ЖРТВЕ СРБИ!
- ДА ИХ ИЗУЗЕТНО ЗАНИМАЈУ ДОГАЂАЈИ У КОЈИМА СУ НА БИЛО КОЈИ НАЧИН ПОВРЕЂЕНИ ХРВАТСКИ ЛИЧНИ ИЛИ КОЛЕКТИВНИ ИНТЕРЕСИ!
- ДА ЋЕ ЗЛОЧИН НАД СРБИМА ПРОЦЕСУИРАТИ САМО И АКО ТО ЈАКО, ЈАКО, ЈАКО ЗАТРАЖИ „ЕВРОПА“!

Не кажем ја, не дај Боже, да треба да пустимо да се нашим улицама шетају барабе и пробисвети, који су за шпорет или телевизор секли уши и носеве, они и сви који су се огрешили о правду, закон и људскост морају да плате. Како су убили хрватског дечака, тако би сутра и моје дете. Они су дно и нема у њима капљица људскости.

Али зато мислим да једнака пажња има да буде посвећена и нашим жртвама, да не буде опет српска крв најјефтинија.

У свему горе наведеном лежи одговор на питање због чега онда Векарић није узео предмет Божидара Вучуревића и у претходном испитивању случаја утврдио да се МКСЈ (у жаргону „Хашки трибунал“) у том предмету јасно определио у односу на учешће Вучуревића. Речју, Хаг је и за мање делио по 5-10 година, а камоли за оно што су Хрвати навели у оптужници.

Значи кад је и Хаг дигао руке од Вучуревића, јасно је да ни национални судови немају шта много да се бакћу и губе време. Само је било питање: Ко ће и како да саопшти Хрватима да Вучуревић, по наводима самог тужилаштва у Хагу нема одговорност за догађаје из Дубровника 1991. године. Бруно сигурно неће. Заузет је формирањем предмета.

Сада можемо само да га питамо:

Јеси ли га формирао Бруно?

У десетрцу ћу и завршити.

Мили Боже, чуда великога,
Неки правник из Новога Сада,
О јадима поче говорити,
Бруна куди, а Бруно се правда
Стан Србине, куд си навалио,
Још предмета формирали нисмо!

Мироје Јовановић