Нови сајт Ћирилице
О НАШИМ САДАШЊИМ АКТИВНОСТИМА
Од свог оснивања 2001. године Удружење за заштиту ћирилице српског језика „Ћирилица” из Новог Сада упорно је и доследно бранило идеју о важности очувања српског националног писма ћирилице. Те активности не престају ни сада.
Председник Управног одбора „Ћирилице” проф. Владислав Ђорђевић говорио је 22. и 23. јуна у есмисији „Quo vadis Србијо?” (Радио Беседе православне Епархије бачке) на тему „Зашто Срби пишу латницом?” У њој је истако важност преласка на ћириличко једноазбучје.
Исти функционер „Ћирилице” је на Трећој међународној научној конференцији „Очување и заштита културно-историјског наслеђа Србије у иностанству”, одржане на Институту за међународну политику и привреду 23. јуна у Београду, изложио два рада: „Српски национални идентитет” и „Идентитет српског народа с посебним освртом на језик и писмо”. Председник Скупштине „Ћирилице” проф. Драгољуб Збиљић из оправданих разлога није могао да присуствује конференцији, али ће његов рад „Ћирилица, српски језик, српски народ, недовршен језички и национални идентитет” такође бити уврђен у Зборник радова конференције.
Удружење је 27. јуна добило свој сајт: www.cirilica.re.rs. На њему можете прочитати најважније информације везане за проблематику очувања и заштите српског националног писма ћирилице.
ВЛАДИСЛАВ ЂОРЂЕВИЋ
ПРЕДСЕНИК УПРАВНОГ ОДБОРА УДРУЖЕЊА ЗА ЗАШТИТУ ЋИРИЛИЦЕ СРПСКОГ ЈЕЗИКА „ЋИРИЛИЦА „ ИЗ НОВОГ САДА
Сентандрејски пут 126
21 000 Нови Сад
тел. (021) 6411-612
моб. 064 5566-361
e-mail: [email protected]
за проф. Драгољуба Збиљића,
Поштовани професоре,
Дуже времена, преко листа ”Политика” и преко телевизије са уважавањем
пратим Вашу борбу за опстанак и заштиту ћириличног писма у српском народу. Дивим се Вашој истрајности и циљевима Вашег удружења. Желео бих да знате да Ваша огромна енергија и уложен труд не остаје без одјека и подршке оних до које Ваша реч и реч Вашег удружења како-тако допиру. Молим Вас да истрајете у томе.
Бићу слободан да дам једну сугестију: можда је право место за Вашу борбу основна школа, јер да није било мог ултимативног захтева, моја деца би данас, попут бројних њихових вршњака из школе, писала Србима страним, латиничним писмом. Учитељи, наставници и професори их у томе ни најмање нису одвраћали, усмеравали, указивали на значај нашег писма. Напротив, многи од њих форсирају латиницу. А кад се изађе из основне и средње школе са претежним коришћењем латинице, то пређе у навику које се мало ко, на жалост, отараси.
Такође, потпуно делим Ваше ставове у вези Вашег данашњег чланка у Политици у вези окупације Косоваи Метохије, али, на жалост, о Косову данас, са наше стране, одлучују и преговарају најчешће некомпетентни политичари са врло скромним знањем историје, значаја Косова и Метохије за српски народ и поготово скромним познавањем данашњих прилика на Косову и Метохији, политичари који ради свог личног ”рејтинга” не желе да се много супродстављају иностраним налогодавцима.
Александар Николић,
Ваш ученик треће генерације Гимназије у Урошевцу 1969/1973.