03.09. 2011 
Српски културни клуб
(Поводом текста Вука Драшковића „Црвене линије се затежу око грла Србије“ објављеног у дневном листу „Блиц“ дана 28.08.2011. године)
Реаговање на горе наведени текст бившег коалиционог партнера свих влада и режима, од Милошевића до Чанка, немам намеру ни да из шале упутим редакцији дневног листа „Блиц“. Они су одавно штампани медиј са нарученим садржајима и нарученим „спин колачима“ па би сваки покушај критичког ометања Вукове жалопојке у тим новинама био немогућ.
Дакле, председник једне од владајућих странака, односно странака које већ дуго времена, што кроз локалну, што кроз републичку и покрајинску власт, успешно и раскалашно троше буџетска средства, поново је закукао над тужном судбином народа свога, и оштро критиковао власт којој припада.
Е па нећемо тако више господине Драшковићу (покојни Мика Шпиљак би рекао друже Драшковићу, али то је било до кокарде, краља и господе).
У новинском чланку који је предмет овог текста обрушио си се на суверенитет наше (мислим моје) државе. Кажеш „Сви видимо да је цар го, али „црвена линија“ налаже да чувамо његово непостојеће одело и да се одрекнемо ЕУ, које има, буде ли од нас затражено да се одрекнемо косовског царевог одела, којег нема.“
Полако друже. Све си погрешно разумео. И убудуће, кад ти неко са Запада наручи текст, бар мало се придржавај брифинга који су ти дали. Ти пре свега у горе цитираној тврдњи идеш против Ангеле Меркел, која је управо пре неки дан у Београду затражила „укидање паралелних структура“.
Дакле, ако Република Србија, на територији Космета не постоји и не врши власт нити у једном облику, шта онда има да се укида, по теби ништа Српско доле и не постоји? Видиш, Драшковићу, генерали у армији у којој си ти каплар, ипак сматрају да нешто наше „још дише“ на Југу, па ти понављам савет, следећи пут пажљивије прочитај налог који си добио.
Такође, за разлику од тебе, и твој пријатељ из коалиције, који и живи на Косову и Метохији, министар Горан Богдановић, каже да „40.000 породица на Косову зависи од плата које се исплаћују уз буџета Србије“. ((
Причаш о невероватним потенцијалима које „зелене линије“ нуде, кажеш „Можемо да Србима населимо и око 40 заштићених зона око наших манастира и цркава“. То „можемо да населимо“ је бедна замена за враћање Срба у своја села и градове, пре свега у Приштину, што не помињеш. На тај начин, игром речи (можемо да населимо – можемо да раселимо) поново долазиш у сагласје са Јацом пријатељицом. Наиме, олако се као и она фрљаш речима и терминима везаним за насилну миграцију Срба, а ја ти понављам: мало се више заложи да се Срби врате тамо одакле су протерани!
И још нешто. Немој више да се позиваш на цркве, манастире и наше „религијско наслеђе“. Без увреде, ти си дете херцеговачког партизана, апаратчик у комунистичкој бирократији, бивши (уз подршку Милошевића) властодржац у Београду, и велики истомишљеник Ненада Чанка, а сви наведени појмови и личности слабо иду уз Цркву коју помињеш.
У нади да Срђан Срећковић, као министар за дијаспору, неће у надлежност добити Грачаницу и Призрен, прими поздрав из Српске Атине!
Објављено у рубрици 
Tags: 
Svi ste vi ista titova govna. Evo i tebi zujka idiJotu jedan nepismeni. Ne kaže se srPska već srbska, jer srpovi kao narod ne postoje, bar po Srbiji ih nema van okupiranog Dedinja. Zapamti, “srb” je koren imenice i on se ne menja ni u jednoj promeni, ni kad od imenice postaje prisvojni pridev. I jebo te onaj ko te tako naučio da pišeš i pričaš, i ti sve njih, kao tvoje titodebilske učitelje. Jebo te tvoj nekulturni klub u tu tvoju glupu tintaru.
Будући да СКК не цензурише коментаре, објавили смо и Ваш, господине Рајковићу, али убудуће, ако не уразумите речник и не одустанете од простачког вербалног иживљавања, нећемо бити у прилици да Ваша мишљења пуштамо на сајт, јер су наши читаоци навикли на извесни цивилизацијски ниво.
С поштовањем,
редакција сајта
Kako si ti loš i zao čovek!!
Jadni ste mi vi iz tog vaseg kluba. Vuk je covek koji ima viziju. Da ste ga ranije slusali sve bi bilo drugacije. Mislite li da on ne voli Kosovo i Metohiju. Mnogo mu je tesko bilo da izgovori ono sto je jedino realno u ovom trenutku. Poznajem dosta ljudi sa podrucja juzne pokrajine. Niko od njih nema nameru da se vrati dole. Neki su uspeli da unovce imovinu, neki ne. Bez obzira, ni po koju cenu se nece vratiti na svoja ognjista. Svi ozbiljni politicari misle isto sto i Vuk, samo sto ne smeju to javno da kazu. Tacno je da Vuka ubi prejaka rec, ali mi je zato i miliji jer govori samo istinu…
МАЛО ДА СЕ ПОДСЕТИМО!
Ево два писма. Оба су објављена у суботу, 31. августа 1996. године у “ДНЕВНОМ ТЕЛЕГРАФУ” (новине пок. Славка Ћурувије), дакле пре равно петнаест година.
—-
Отворено писмо Вуку Драшковићу
ПРАШИНА ИЗ САМОДРЕЖЕ
На Видовдан 1990. године у порти цркве Самомодреже на твој захтев пољубили смо земљу. То је била заклетва Србији. Од тада смо много пута били заједно… Био сам и у малој групи људи који су даноноћно на Тргу Слободе захтевали твоје ослобађање, док си премлаћен лежао у затвору. Нисмо хтели да се покоримо зулуму, а ти си био оличење непокора.
Од тог времена, међутим, радиш наопако.
Одрекао си се својих ратника, и мртвих и живих. Ни један Србин ти није добар. Ни Патријарх. Ваљају ти само сецикесе из “Нове демократије” – преко њих, нашим гласовима, изручио си власт титоистима. Ушао си у “тајну” коалицију са СПС и није те брига што због тога већини твојих старих присталица “уши горе” од стида.
Прошле године на Равној Гори, пред 50.000 људи, заклео си се да ћеш, ако усташе нападну, први кренути да браниш народ. Рече и порече. Сада знамо обојица да никуда нећеш полазити, ни први ни последњи. “Говедо се веже за улар, човек за реч”, каже народ. Труо је коноп твоја реч.
Али није Теби то важно. Слађе је, узбудљивије, потајно се погађати око амбасадорских и министарских позиција са онима који имају моћ. То изазива слатку језу у стомаку, забораве се лако батине и народна мука.
Председник СПО је последњи човек на свету који себи сме да дозволи такво лицемерје.
Што се мене тиче, дража ми је прашина што сам је кусао у Самодрежи, од глиба у коме се башкарите Ти и мала група смутљиваца и шпијуна којима си се окружио.
На крају, ако већ нећеш да радиш како ваља, кумим Те Богом, макар запертлај зепу, не срамоти нас више.
Ђорђе Ивковић, Сириг
—–
Одговор Милошу Матовићу, “Вуковом јагњету умиљатом”
ВУК НА ОВЦУ СВОЈЕ ПРАВО ИМА
Као “прави” хришћанин олако сте прескочили преко Танјуга, Мике Шпиљка, НД и дугогодишњег стажа Вука Драшковића у комунистичкој партији. Поново тврдите да је Вук ТВОРАЦ, или, како ја рекох, Исус Христ опозиције. Ја сам Вам указао на претече. Кад сазнате ко су они (а много их је), Ви ћете, као поштен човек, “кориговати свој став”. Јуда Вам је дао пољубац, па од једног сувог дрвета не видите бујну демократску шуму. Кад тврдите да “добро познајете политику” коју водим ја и ДСС, опет у незнању своме (или Вас истина тишти) падате у амбис контрадикције. Питам Вас, истине ради, када је и где ДСС, била у коалицији са СОЦИЈАЛИСТИМА? “Стари град” је срце, а “Савски венац” аорта Београда. Ваш Јуда је Понтију Пилату – Милошевићу поклонио жилу куцавицу. За ту издају је награђен хиљадама квадрата пословног простора. Треба ли да набрајам даље? О тешком животу, радије полемишите са Вашим љубљеним (хедонистом) В. Д. који живи на ивици кавијарске егзистенције. Поверовали сте му (пороверавали нисте). док је Вукова биће и оваца, јер Вук на овцу своје право има…
Миодраг Томић – Стублински
потпреседник ООДСС- Обреновац
—–
Као што видимо, ничег новог под капом небеском…
то је курјак одувијек тако чинијо али су се сви његови следбеници правили мутави … и мене нападали да претерујем… објављено је безброј чланака и фотографија о вуку у јагњећој кожи у СРПСКОЈ АРМИЈИ од 1990 године – у позоришном комаду БОЈ НА КОСОВУ публикован Видовдана 1989 године уменичке слике на којима је приказан вук бранковић су сликане по узору на вука драшковића – то је један те исти човек …
http://www.facebook.com/?ref=home#!/photo.php?fbid=2077182644303&set=a.1104985619985.2017348.1087091937&type=1&theater
http://www.facebook.com/?ref=home#!/photo.php?fbid=2077191524525&set=a.1104985619985.2017348.1087091937&type=1&theater
БОЈ НА КОСОВУ – ЋЕРИЛИЦА
https://acrobat.com/#d=9xAaz5VdSOSmMSXCHHF2QQ
THE BATTLE OF KOSOVO 6.28.1389 – БОЈ НА КОСОВУ ВИДОВДАНА 1389 Г.
http://youtu.be/LrIYeQwSa5g
Niste vi nista bolji od Vuka radite za istog gazdu. Sram vas bilo sto delite Srbe, prava ste komunjara.
Zaista me cudi da danas jos ima ljudi koji misle da je Vuk covek od reci,da je nacionalista, da je sve naj…Zaboravljaju da Vuk dlaku menja al’ cud nikada!
Imao sam prilike da Vuka licno upoznam prilikom njegovog dolaska zajedno sa piscem iz Crne Gore Djureticem i pesnikom Dajnolicem.
Tada Vuk jos nije bio politicki angazovan i dosli su na Torontski univrzitet da odrze knjizevni govor. Doduse Djuretic je zbog svojih istoriskih i nacionalnih knjiga bio najslusaniji i najinteresantniji.
Sede njih troje na bini, Vuk pustio razbarusenu bradu. Rekao bi covek kao da se krije iza te brade.
Sedeo sam sa prijateljicom u 3 redu. Omanja sala,a jos manje naseg naroda. Ne voli nas narod da cita i jos kad mu kazes da dolaze knjizevnici oni mesto na univrzitet pravo u kafanu.
U prvom redu negde na sredini sedele su tri nase mladje zgodne zenske. To sam odmah zapazio, narocito njihove prekomerno kratke suknjice. I naravno to je i nas Vuk zapazio ikao to ja nisam odmah primetio.
Jedan od knjizevnika je poceo da drzi govor kad odjednom me moja prijateljica blago mune. Pitam je tiho sta je? Odgovori mi jos tise;Vidi Vuka kako namiguje i ckilji u one devojke. I stvarno, pogledam, Vuk ocigledno kibicuje,valjda zaboravio zasto je ovde dosao i da sedi na bini gde ga narod gleda. Nekako mi sve ovo bilo smesno i mi smo poceli da se smejemo.Vuk nas u jednom mahu pogleda, oci mu zasvetlese,a obrazi koji su se jedva videli od brade zacrvenise. Od tog momenta vise nije ni jednom pogledao na te devojke (a ja jesam), bar dok je sedeo na bini.
Posle izvesnog vremena cujem da je osnovao svoju politicku partiju.
U gradu kojem zivim sretnem me prijatelj, kaze da je organizovao 3 autobusa koji idu za Kliveland,USA, da tamo dolazi Vuk Draskovic kao predsednik stranke kojoj je tada pripadao i Vojislav Seselj. Pita me da li da mi bezecuje jedno mesto u autobusu. Kazem jok i ispricam mu ovu kratku pricicu o Vuku na Torontskom univrzitetu. Prijatelj mi odgovori da on u to ne veruje. Ne znas ti bre kakva je njegova zena Danica. Pa ona kada bi za to saznala pojela bi ga.Razbila bi mu glavu pivskom flasom!
Kazem mu da to nema veze sa Danicom, kad je covek sam,a takav karakter ni 100 Danica ne bi ga sacuvale.
Nemam nista protiv ako se Vuk ili bilo ko drugi svalerise i svalerke mu pozitivno odgovaraju, ali imam protiv da se tako javno ponasa na bini univrziteta, a zeli i da ne samo predvodi politicku stranku i narod vec i da bude predesednik. E tu se protivim takvom ponasanju.
Vuk me potseca na italijana Berluskonija, jedino sto je Berluskoni lafcina sa lovom pa mu se moze,a Vuk iako se napario na brzak preko narodne grbace daleko kaska za Berluskonijem.
I da zavrsim sa pricom. 3-4 nedelje kasnije opet sretnem istog prijatelja na ulici. Kada me vide pocne da se glasno smeje i kaze mi da sam bio 100 % u pravu. Nije mi odmah bilo jasno o cemu se radi?
On mi odgovori da je Vuk i u Klivelandu namigivao nekim nasim mladim devojkama i slicno se ponasao kao u Torontu.
Zato i rekoh da Vuk nije ni za konjski nokat Berluskoniju!