• Share
• Tweet

• Share
• Tweet

У тами протеклих векова крију се многи наши заборављени великани. Да ли је то само последица немара, небриге наших предака и нас самих за своју баштину или и одраз животних приоритета, саможивости људи?

Како год било, Удружење војвођанских учитеља већ десет година покушава да истицањем живота и дела појединих знаменитих Срба (који су имали велики утицај на образовање) исправи историјске неправде које су им нанете. У оквиру тог циља Удружење војвођанских учитеља већ пет године подржава развој калиграфског писања у основним школама и промовише Орфелинов лик и дело кроз пројекат „Ученици калиграфи на путу Захариа Стефановића Орфелина“ Вере Стојшић – Гашпаровски.

Жалосно је што је и Орфелин још један од многих неоправдано заборављених Срба. Захариa Стефановић рођен је 1726. године у Вуковару, а од 1749. године претежно је живео у Сремским Карловцима и у Новом Саду где је и умро 19.1.1785. године.

Захариев животни пут је доста занимљив, трагичан и пун мистерија, почевши од тога да се не знају датум његовог рођења, сигурно порекло надимка Орфелин, детаљи трагичног породичног живота… па све до непознатог гробног места.

Оно што је сигурно то је да је Орфелин оставио дубок и неизбрисив траг у културној баштини Срба. Био је, као ретко која личност тог али и било ког другог времена, многоструко свестран, јер је био учитељ, секретар, природњак, ботаничар и технолог, виноградар, илустратор, графичар, бакрорезац, педагошки писац, песник, преводилац, теолог, пројектант, издавач, филолог, уредник календара и часописа, рецензент, коректор и редактор, књижар, лексикограф, библиограф, историчар и чувени калиграф.

Иако је друга половина 18. века била тежак период за издаваштво Срба, Орфелинова дела су ипак многобројна: бакрорезно издање „Ортодоксос омологије“ Петра Могиле (кратки катихизис са нешто Орфелинових стихова посвећених митрополиту Ненадовићу), бакрорези „Свети Сава“, „Стефан Немања“, „Кнез Лазар“, „Генерална карта сверуске империје“, гравира манастира Крушедол, бакрописи „Наредбе синодска о клањању телу и крви Христовој“, „Кратке наука о седам тајни“, песме/књиге „Плач Сербији“ (прво штампано грађанско песничко дело код Срба), „Мелодија к пролећу“, „Тренодија“, „Песн историческаја“, „Сетованије наученаго младаго человека“, раскошна рукописна књига „Поздрав Мојсеју Путнику“, „Апостолскоје млеко“ (мали катихизис „на просто српском матерњем језику“), „Буквар мали“, „Латински буквар“, „Латинска граматика“, најзначајније Орфелинове школске књиге – „Калиграфија“ и „Словенски буквар“ (први буквар за српску децу после дугогодишње употребе руских буквара „Великог кијевског“ и „Малог московског“, написан на црквенословенском језику), „Историја о житији и славних делах великаго государја и императора Петра Перваго“ (Орфелиново животно и најопсежније дело), „Новејшија славенскија прописи“, „Трактат о јединству цркве“, „Вечни календар“, „Искусни подрумар“, календари – алманаси, „Славено-сербски магазин“ (први српски и први часопис на читавом словенском југу)…

Предстоји нам дуг пут детаљног упознавања целокупног Орфелиновог дела и упознавања шире, а посебно академске јавности са њим. Постављени циљ је велик, али су већ начињени први и значајни кораци.

Од 2009. године Удружење војвођанских учитеља остварује низ активности којима шири калиграфско лепо писање и истиче значај Захариа Орфелина:
• Обележавање 19. јануара као Орфелиновог дана,
• Организовање међушколске калиграфске колоније „Ученици калиграфи на путу Захарија Стефановића Орфелина“ половином септембра у ОШ «Јован Јовановић Змај» у Сремској Каменици,
• Подстицање учитеља и наставника основних школа да са ученицима развијају калиграфско писање,
• Повезивање учитеља и наставника основних школа који се баве калиграфијом,
• Организовање предавања, трибина, изложби калиграфских радова,
• Објављивање стручних радова усмерених на животни пут и дела Захарија Стефановића Орфелина,
• Повезивање свих појединаца, организација и установа које се баве калиграфијом и Орфелином,
• Подстицање медија да посвете пажњу овом великану,
• 2010. године Удружење војвођанских учитеља је низом активности обележило 225 година од Орфелинове смрти,
• Упућен је захтев Заводу за унапређивање образовања и васпитања да се изборни предмет Лепо писање- КАЛИГРАФИЈА уведе у наставни програм од 2. до 8. разреда основне школе,
• Поднета је иницијатива Граду Новом Саду за подизање споменика Орфелину и давање имена једном од тргова…

Захара Стефановић Орфелин нас је својим културним делом много задужио, ред је да му се макар и 226 година после смрти одужимо!

Позивамо Вас на сећање, упознавање и промовисање живота и дела Захариа Стефановића Орфелина јер свако од нас може учинити много!

Аутор: Вера Стојшић – Гашпаровски