• Share
• Tweet

• Share
• Tweet

На јавном митингу 21. марта 1948. године, Мухамед Али Џинах, гувернер Пакистана, прогласио је Урду јединим званичним језиком Западног и Источног Пакистана. Народ Источног Пакистана (данас Бангладеша), чији је матерњи језик Бенгали, почео је протестовати против ове одлуке.С туденти су одржали протест 21. фебруара 1952. позивајући целу провинцију на побуну. Међутим, Влада се дан раније позвала на Члан 144 (иако студенти нису кршили закон Члана 144) а полиција је отворила ватру и поубијала их. Генерална скупштина УНЕСКО установила је 1999. године Дан матерњег језика, као сећање на те студенте који су протестовали због тога што је њихов матерњи језик званично укинут.

21. фебруар се од 2000. обележава се као Међународни дан матерњег језика и редовно га прослављају земље чланице УНЕСКО-а како би промовирале језичну и културну разноликост, те мултилингвизам. Тај дан увео је УНЕСКО како би спречио нестајање појединих језика.

Данас се у свету говори око 6.000 језика. Међутим, према садашњим проценама стручњака, отприлике сваке две недеље у свету одумре један од њих (тако годишње у свету одумре око 25 различитих језика). То су изоловани језици малих заједница, који немају институционалну подршку. Верује се да доста постојећих језика неће дочекати крај 21. века. Нестаће чак између 50 и 90 одсто језика. Остаће неких 600 до 1.000 језика, многи ће нестати, а многи су већ нестали.

У Србији живи више од 30 националних мањина које говоре исто толико језика. Законом им је загарантована употреба матерњег језика. Мањинским језицима у Србији не прети опасност од изумирања, као што је то случај у неким другим деловима Европе и света. Србија је 2006. године ратификовала и Европску повељу о регионалним и мањинским језицима. Домаћи лингвисти сматрају да би требало више да се бринемо о српском језику, о развијању језичке културе, очувању традиције, као и да су нам потребна новија издања правописа, речника и осталих нормативних приручника. Статус матерњег језика и књижевности у основним и средњим школама у Србији, дуго није мењан.

У скандинавском моделу је по седам или осам часова језика недељно. У Грчкој безмало девет часова. У Србији је од првог до петог разреда пет часова недељно, од шестог до осмог четири часа недељно, у средњој школи, гимназијама најчешће четири часа, док је српски језик у стручним школама још запостављенији. Један од најважнијих задатака Министарства за дијаспору Републике Србије је што успешније и квалитетније спровођење наставе на српском језику у дијаспори. Очување српског језика и ћириличког писма кључ је за очување националног идентитета Српског народа како у земљи, тако и у расејању. Треба знати да у свету око 12 милиона људи говори СРПСКИ ЈЕЗИК.

Лингвисти упозоравају да је пред све већом навалом енглеског језика, српски угрожен у мери у којој су то и други језици и да опасност прети чак и језицима са великом традицијом – француском, италијанском, немачком. Ипак, према оцени стручњака, није вероватно да ћемо доћи до једнојезичне цивилизације, али да треба више да радимо на подизању језичке културе и писмености, у чему би школа морала да има значајнију улогу.

Због велике важности Савет Европе је 26. септембар прогласио Даном језика. Српски језик се прилично непотребно бирократизује и „квари“ употребом страних речи пре свега енглеског, који је постао језик глобалне комуникације. Без страних речи данас се не може у потпуности, али их треба употребљавати с мером и са знањем, а не претерано и не незналачки, као што се често ради, у природи је језика да се мења и да прима различите утицаје, али никако не треба некритички прихватати све стране утицаје. Потражите стране речи које сте већ навикли на говорите у српском језику. Свака страна реч неповратно уништава нашу реч којој се временом губи траг.

Нпр. кажите на српском језику:
Абажур – надстрешница
Абдомен – трбух, стомак
Авангарда – претходница
Аванс, аконтација – предујам
Авантура – пустоловина
Авијатичар – ваздухопловац
Авион – ваздухоплов
Агенда – програм рада, дневник, бележница
Агресиван – нападан
Агилан – предузимљив
Агонија – очај, самртна борба
Адаптирати – прилагодити
Адекватно – одговарајуће
Адресирање – ословљавање
Администрација – управа
Адолесценција – младост
Адвокат, агент – заступник
Аеро – ваздушни
Ажуран – тачан
Акредитација – пуномоћ, овера, одобрење
Акробата – пеливан
Акт – дело, чин, радња
Актер – учесник, делатељ, глумац
Активан – вредан, покретан, покретљив
Актуелан – савремен, важећи
Акција – радња
Акциони план – радни план
Акутан – оштар, јак
Алармирати – узбунити, узнемирити
Алат – прибор, оруђе
Албум – споменар, збирка
Алиби – изговор
Алманах , анали – годишњак, летопис
Алтернатива – могућност избора
Аматер – дилетант, љубитељ, непрофесионалац
Амандман – предлог за измену закона
Амбалажа – паковање
Амбасадор – посланик
Амбијент – околина, окружење, средина
Амбис – бездан, понор, провалија
Амбиција – жеља, стремљење
Амблем – знак, обележје
Амбуланта – дом здравља
Амнестија – помиловање, заборав, опрост
Амортизовати – ублажити
Анализа – истраживање, испитивање, проучавање
Аналогија – сличност
Анархија – безакоње
Анатема – проклетство, искључење
Анђео – Божији гласник
Анемичан – малокрван
Анестезија – опијат
Анималан – животињски
Анимација – оживљавање
Анимирати – оживети
Анимозитет – непријатељство
Анкета – упитник
Аномалија – неправилност
Анониман – непознат
Ансамбл – група
Антагонизам – отпор, противљење, супарништво
Антика – старина, уметничка реткост
Антипатија – ненаклоност
Апарат – справа
Апартман – стан са неколико соба
Апатија – равнодушност
Апел – позив
Апетит – осећај глади, јешност
Аплаудирати – тапшати, пљескати
Апликација –
А приори – унапред
Апроксимативан – приближан
Апсолутно, тотално – сасвим, потпуно
Апстрактно – замишљено, мисаоно
Апсурдно – бесмислено, глупо
Аранжирати – припремити, уредити, удесити
Арена – бојиште
Аргумент – чињеница, разлог, доказ
Аристократија – племство
Артикулисано – разговетно, јасно, усмерено
Аспект – изглед, поглед, угао гледања
Армија – војска
Арогантан – уображен, горд, охол, надмен
Арома – пријатан мирис и укус
Арсенал – магацин оружја, оружница
Артиста – уметник
Архаизам – застарела реч која није у редовној употреби
Археолог – истраживач старина
Архива –
Асиметрија – несразмерност
Асимиловати – изједначити, уједначити
Асистент – помоћник
Аскета – испосник, онај који се свега одриче
Асоцијација – удруживање, спајање, повезивање
Аспиратор – усисивач
Астма – сипња
Атак – напад
Атеизам – одрицање од вере у Бога
Атеље – уметничка радионица
Атест – потврда, уверење о положеном тесту
Атлета – спортиста, гимнастичар
Атмосфера, амбијент, штимунг – расположење
Атрофија – закржљалост
Аудиторијум – публика, посетиоци
Аукција – јавна продаја
Аутентичан, оригиналан –
Аутограм – потпис
Аутор – творац, приређивач
Ауторитет – надмоћ, уважени стручњак
Аутономија – самоуправа, слобода
Афективно – извештачено
Афинитет – склоност
Афирмисан – потврђен, успешан
Афоризам – мудра поучна изрека

Биографија – животопис
Минимално, максимално – најмање, највише
Нормалан – уобичајен
Опција – могућност
Организовати -
Функционисати – радити…

Настави да тражиш стране речи које су постале домаће у твом речнику! Покушај да их (колико год је то могуће) што чешће избегаваш!

За неке појмове (обично новијег датума) српски језик нема своју реч (машина, телефон, акваријум, алергија, алкохол, алигатор, анегдота, антена, антологија, антибиотик, антифашисти, антисептик, аперитив, апокалипса, апотека, аркада, архипелаг, архитектура, аристократија, арома, артиљерија, аспирин, асфалт, астрологија, астрономија, астронаут, Земљина астрономија, атмосфера, аутопортрет, аутопсија/обдукција, атом, ауто, аутобус, аутоматски…)

Аутор: Вера Стојшић – Гашпаровски