• Share
• Tweet

• Share
• Tweet

Игуман Данило (Ирбитс), секретар архиепископа Берлинског и Немачког, члан радне групе за интеграције при Федералном надлештву канцелара Немачке, намесник манастира Светог Георгија у Гетшендорфу.

СКК: Молимо Вас, реците нам, који је данас статус православног хришћанства на територији ФРН?

Статус данашњег православног хришћанства у Немачкоj је врло занимљив. С једне стране, ми представљамо исповедање хришћанства, које није традиционално за европску културу. Ми смо припадници источне културе, док је сва култура немачког друштва саграђена на доминантама западног хришћанства. Постоје одређене, понекад чак и веома велике разлике у обредима. Међутим, с друге стране, ми смо исти такви хришћани, као и већина Немаца. И свима је то јасно. Зато су односи од стране нормалних верника углавном братски, али понекад бивају и уздржани (због сасвим објашњивих разлога, који су горе наведени). Ипак, они никад нису непријатељски.

СКК: С ким РПЦ у Немачкој ближе сарађује: с Католичком црквом или с Протестантском?

У нашој епархији добри су односи с католицима и с припадницима Немачке евангелистичке цркве. Предстоји нам много задатака, које треба заједно да решавамо. То је васпитавање деце и омладине у хришћанској традицији, одржавање заједничких богословских семинара и сусрета. Католичка и Евангелистичка црква су у Немачкој званичне хришћанске конфесије и њихова братска помоћ нашој Цркви је видна. Код нас немају свака парохија и свака заједница своје просторије за обављање богослужења. И овде нам у помоћ притичу или католици или евангелисти, дајући нам своје просторије на коришћење. Мислим да само у миру и добросуседским односима с овим црквама на немачкој земљи можемо да носимо светлост Христовог учења.

СКК: Да ли се између конфесија одвијају екуменистички дијалози? И какви су односи у између РПЦ и РПЗЦ у Немачкој? Да ли се срећу и да ли разговарају владика Теофан и владика Марко?

Екуменистички дијалози и сусрети се стално одржавају, и то на најразличитијим нивоима – од највишег, на нивоу јерарха, до „нижих“ на нивоу заједница и намесништава. Односи између РПЦ МП и РПЗЦ су данас, рећи ћемо, више него нормални. Ми, обе стране се искрено радујемо што је обновљено евхаристијско општење. Без обзира на то што данас две епархије, загранична и патријаршијска, има свака своју сопствену управу, сад се може видети не само сарадња између свештеника и јерараха, што се подразумева, већ и узајамна помоћ, која се такође гради на основи личних пријатељских односа. Сусрети двојице владика се одвијају стално, с разматрањем како питања међусобне сарадње на фундаменталном нивоу, тако и обичних односа и сарадње између заједница. То веома радује, јер је превладавању раскола посвећено много напора, како с једне, тако и с друге стране. И пракса показује да је раскол ипак носио вештачки карактер, који се заснивао на чисто политичким амбицијама одређених јерарха у одређеном историјском периоду и да је лишен сваке богословске основе.

СКК: А ако се говори о нараштају наших сународника, који стасавају у Немачкој. Које мере треба предузети да би се олакшао процес интеграције деце и омладине у живот немачког друштва и да би се помогло његовом успешном завршетку?

Нашој деци и омладини је потребно квалитативно осмишљавање сопствене културе и у односу на ону стварност с којом се сусрећу у свом свакодневном животу. Овде имам у виду њихово дружење с вршњацима у школским установама и у омладинској средини. За чување својих исконских вредности и квалитетно усвајање прихватљивих вредности савременог друштва наша Црква у оквиру своје социјалне делатности спроводи различите културне и спортске манифестације. У њима заједно учествују представници парохијских заједница и различитих државних и друштвених структура. Чини ми се да је занимљиво искуство организовања и одржавања дечјих црквених логора за одмор у току летњег и зимског школског распуста. За овај облик је карактеристично следеће: осим уобичајеног одмора, који је притом праћен тематским часовима о основама православне вере и духовне културе, деци се држе часови руског, немачког и енглеског језика. Мислим да се овде формира свестрана личност, која има сопствени духовни и културни темељ, при чему је овај темељ по својој снази и вредности изнад свега онога што савремено друштво може да пружи. Тако се адолесценти и млади људи, чувајући свој интелектуални и културни ниво, развијају у складу с „европским стандардима“. У условима савременог друштва овај пут видимо као најпродуктивнији. Он омогућава човеку не просто да интегрише сопствене духовне и културне вредности у културну средину којом је окружен, већ и да вешто спаја „своје“ вредности с вредностима друштва. Притом се значај сопствених вредности не умањује, али се ни не преувеличава значај других.

СКК: Какви су одоси између РПЦ и владе СРН?

Код нас се често одржавају заједнички сусрети с посланицима немачког парламента и регионалним политичарима. Сасвим недавно представили смо свој пројекат за интеграцију Интеграционој комисији при канцелару Немачке и неке одредбе нашег пројекта су такође унете у Основни закон о интеграцији. Главни задатак наше епархије приликом општења с политичким структурама Немачке састоји се у пружању свестране помоћи нашим сународницима, који живе у немачкој земљи. Притом се трудимо да помоћ пружамо у различитим областима. Овде се има у виду и одлазак у поход с парохијанином у социјално надлештво, и помоћ у духовно-моралном васпитању деце и напокон, заштита права наших сународника у државним и градским органима власти.

СКК: Шта можете да кажете о делатности „Радне групе за интеграције“ при Федералном Надлештву канцелара Немачке?

Група постоји од 2006. године и основана је на иницијативу канцелара Немачке доктора Ангеле Меркел. Са сигурношћу се може рећи да она по многим питањима прилично успешно сарађује, како с Владом Немачке у целини, тако и лично с појединим министарствима по питањима, у вези с интеграцијом у живот Немачке не само православних народа, већ и свих оних који теже ка томе да постану равноправни чланови немачког друштва.
Православни поглед на свет није традиционалан за немачку духовну културу. Уједно, у оквирима Комисије за интеграције, која делује при Влади Немачке, предузимају се заједничка дејства државнго апарата и наше Православне Цркве. На овом нивоу људи се пажљиво одосе према позицији наше Цркве према интеграцији људи који живе у Немачкој и припадају руској културној у основи. Истаћи ћу да интеграција сународника у живот немачког друштва не значи њихову асимилацију. У првом случају све исконске вредности остају као основа живота. У другом случају долази до њиховог потпуног губитка. Важно је да се сачувају исконске вредности људи, који говоре руски, у савременом немачком друштву. Управо на бази ових вредности треба да се врши интеграција верујућих у живот немачког друштва. Узгред речено, ова позиција се подржава у земљи и на нивоу влада федералних земаља и градова. Истина, нема увек и свуда потпуног разумевања за значај оваквог приступа. Међутим, у целини се може истаћи повољан однос према овој идеји од стране немачке државе.

СКК: Шта мислите о утицају муслиманске дијаспоре на немачко друштво у целини? Како Ви видите путеве за решавање овог проблема? Да ли је могућа интеграција Турака у немачко друштво?

Муслимани су у друштво Немачке донели поимање многих животних доминанти, које се унеколико разликује од традиционалних европских. Понекад се дешава да представници немачке омладине приме ислам. Међутим, ипак је рано говорити о преовладавајућем утицају муслимана на немачко друштво. Ипак, како видимо, већ је зазвонило „прво звоно“ – многи Немци, који су се разочарали у савремене хришћанске покрете и црквене конфесије, али траже смисао и духовну основу сопственог живота, примају ислам, а понекад одлазе и у егзотичне култове и секте. Дијалог с муслиманима, који данас покушавају да воде европске хришћанске цркве, методолошки је неправилно постављен, зато што уместо успеха може да довести само до потпуног губитка позиција хришћанства у целини. С муслиманима не треба „играти скривалице“, већ им треба показати чврстину наше, хришћанске вере и нашу заједничку верност хришћанским доминантама и традицији наше заједничке хришћанске културе. Међутим, опет све треба да се одвија у међусобној љубави и међусобном поштовању. Сматрам да је интеграција Турака у немачко друштво могућа. На пример, садашња турска омладина је у потпуности интегрисана у немачко друштво, уосталом, као и наша. Питање је времена.

СКК: Какве су перспективе Православља у Немачкој? И од чега оне могу зависити?

С ове тачке гледишта перспективе развоја Православне Цркве у Немачкој данас су прилично добре, јер смо још увек успели да сачувамо одређену чврстину и верност почетним духовним доминантама и традицијама сопствене хришћанске културе. Међутим, док будемо остајали на нивоу националних религиозно-културних гета (представници свих православних народа) и не будемо умели да покажемо Немцима предности Православља као „општехришћанског“ или натконфесионалног погледа на свет, наше перспективе ће бити на нивоу куле од карата. Ово се пре свега тиче језика, како богослужења, тако и ванбогослужбеног општења православаца у својој средини. Ми сами не пуштамо увек Немце у своју културну средину. Самим тим једноставно кршимо принципе светих Кирила и Методија, који су пре него што су донели Реч Божију нашим прецима Словенима, ову Реч превели на словенски језик. Данас ће наш успех зависити од тога колико Немачкој будемо могли да испричамо о Православљу на немачком.

Разговор је водио Бошко Јовановић

Интервју је превела Марина Тодић којој се овом приликом јавно захваљујем. Она је за овај интервју одвојила своје време и на томе јој хвала. Она је посебно показала своју доброту и тиме што је интервју пренела за врло кратко време чиме је омогућила да буде на духовну корист читаоцима