• Share
• Tweet

• Share
• Tweet

Ми Срби имамо аверзију према неким историским чињеницама и то нам покаткад одузме пуну димензију разумевања и сагледања стварности а многе историјскe лекцијe попут ове су нам потребне и у данашњим анализама. Свима нам је познато сакрално жртвовање српског народа на олтару званом Косово поље. Не постоји Србин који незна да је Милош Обилић осветио српску војну инфериорност и убио турског цар Мурата. Он је надмудрио све турске војсковође и самог Султана и заклао га на светој српској земљи у окружењу турске војске.

Турци су однели победу али и лешину својег проклетог освајача. Наша пословица каже: ”Ум царује, снага кладе ваља” и према томе Милош је однео трофеј мудрости а Турци титулу азијатске будале. Упркос њихове победе, сво турско стратешко и војно знање пропало је на Косовском испиту и Турци залазе у вечност историје као глупи aзијатски варвари, неспособни да одбране свог цара, што је основни принцип ратовања. И да се убиство турског султана Мурата расчуло у војном табору нападача, а и међу Србима, могуће је да би Срби на Косову извојевали победу. Нажалост, наша српска судбина је одрадила своје и муратов син Бајазит је успео да порази српску војску. Оно што сваки Србин треба да зна, је да сваки Турчин зна ко је био Милош Обилић. Без обзира како они пишу своју историју, турска деца, као и српска, уче да је Милош убио цар Мурата, амин!

Пропаст српске државе после косовског боја је тама у нашим душама. Ту је где нам аверзија сече филм и ми губимо поуку о муратовом сину Бајазиту I. Након што је унесрећио наш народ 1389 године, Бајазит је поживео још 13 година. Изгубивши битку против монголског војсковође Тимура код Анкаре 1402 године, Бајазит је умро као монголски роб годину доцније у 56-ој години живота и живот му је био краћи од оца Мурата за 7 година. У катастрофалној бици против Монгола, Турски вазали и Татари су га напустили и Бајазитова војска се састојала углавном од јаничара и Срба, који попут наших данашњих НАТО чизмолизаца, немогоше да одоле а да не профитирају од српске мизерије. И ови данашњи уљези прижељкују да следе свог злотвора у његове ратове па тренирају српску војску да функционише у склопу НАТО империје. Наместо да је барем један од тих средњевековних српских најамника убио Бајазита и осветлао српски образ по други пут, проклети српски плаћеници су искусили монголска зверства на својој белој кожи и хранили азијатске лешинаре властитим телима.

После Бајазитове смрти, његови синови су се борили 11 година за превласт и Мухамед I (Мехмед I) je коначно наследио оца али и он је завршио свој зли живот са само 32 године. Ни његов син наследник Мурат II није поживео више од 48 година. Српска клетва достиже до седмог колена, па је и наследник Мурата II, Мухамед II умро у својој 52 години. Животни просек за 7 покољења посткосовских турских султана износи 54.3 године, укључујући и Мурата I који је изгубио живот на Косову од милошевог ножа у 63-ој години, иначе би тај просек био знатно нижи.

Иако ми нисмо мотивисани да пратимо турску историју после Косовског боја, чињеница је да нам она нуди драгоцене поуке. У средњевековној Србији било је такође много уљеза и неморал није специфичност неке одређене епохе наше историје. На српској несрећи се још нико није усрећио па неће ни ови сада. А српска клетва, она је тиха и не емитује се на никаквом ТВ каналу. Она зари наше ликове као пламичак кандила који милује иконе наших предака и тако то иде са оца на сина и прича се и пише и памти па чак кружи и интернетом а и гусле још имамо. Памтиће се док је Срба.

Стварајте децу Срби, следећих седам генерација ће бити врло интересантне. Нашим потомцима неће бити досадно а ви се радујте да ће српска клетва пронаћи свој циљ. Будите ми спокојни и радите на победи па ће ваша и бити.